Sa zemljom i na zemlji

 

Đorđe Stanojević (1974) pripada solidno edukovanim i kreativnim ličnostima čiji rad je obeležen promišljanjem o egzistencijalnim problemima sa posebnim fokusom na odnosu čoveka i prirode. U tom svom traganju za mogućim odgovorom na fundamentalni problem naše epohe otuđene od prirode, Stanojević na određen način nastavlja rad starijih generacija, danas već istorijske Porodice iz Šempasa ili aktuelne Porodice bistrih potoka, koja upravo obeležava 35 godina delovanja. Asimilirajući različita i uspešna profesionalna iskustva tokom protekle decenije- likovnu umetnost i dizajnersko-marketinški rad, praksu i teoriju- Stanojević savlađuje i lekcije o duhovnoj i materijalnoj egzistenciji, o personalnom dostojanstvu, o moći medija i tržišta… Tako on pitanje vlastitog identiteta i beskompromisnog autorskog stave rešava povratkom u zavičajnu Osečinu, što označava posvećenost stvaranju sa zemljom i na zemlji. “Zemlja u svom prirodnom obliku ključni je element koji se provlači kroz skoro sve moje radove. Ona je stvarna i ne može se kopirati, simulirati ili napraviti”, navodi Stanojević. Izoštravajući idejni koncept “zemlja je metafora umetnosti”, on je osnovao i projekat Nature & Art čiji su upečatljivi radovi predstavljeni na prošlogodišnjoj manifestaciji Mikser.

Na činjenici da su život i priroda jedinstveno i neponovljivo iskustvo bazirana je i nova beogradska Stanojevićeva postavka “Rast“. Koncipovana kao razvijena idejna i vizuelna mreža pulsirajućeg energetsog potencijala ona potencira iskonsko i arhetipsko. Autor potencira da je u njegovom radu izbor materijala od presudne važnosti, a da je proces nastanka radova dug.

Može se reći i da “Rast“ refereira meru stvari koju čovek u praksi- radeći sa zemljom i vekovima “dizajnirajući“ alatke prema potrebama posla- osvojio. Instalacija “Kuće“, starinske košnice pravljene od zemlje, pruća, balege, pleve i kreča, asociraju na predmete iz etnografskog fundusa čija aura signalizira logiku oslobađanja našeg prostora i vremena suvišnosti.

Isto tako, autentični predmeti formiraju instalaciju “Češljevi zemlje“, rekontekstualizovane alatke, izmeštene iz svoje matične upotrebne funkcije, dominiraju kultivisanom i svedenom skulptosrskom formom i bojom oživljavajući artificijelni potencijal ovih objekata.

Snaga zemlje, kako je i Saša Janjić naslovio tekst u katalogu, u žiži je Stanojevićevog ciklusa “Rast“ i ona je osnovni gradivni elemenat zidnih slika.

Nepretencioznog formata (80x120cm) ove delikatne vizuelne transformacije u nekim svojim segmentima bliske su kiferovskoj poetici ali nemaju vizuelnu pretencioznost pa ni moć koju Kifer postiže, između ostalog,  i enormnim fizičkim dimenzijama svojih radova.

Svakako, nije bilo moguće preseliti Stanojevićev osečinski vajat- preimenovan u galeriju “in situ“, da bi se autentičnost ovih radova i prostorno snažnije kontekstualizovala. Može se reći, beogradska postavka “Rast“ više je od umetničkog bunta ili utopije jer, kao autorovo zalaganje za strast stvaranja i harmonizovanje ritma prirode sa ritmom života, ona upućuje na logiku malih (i sigurnih) koraka.

Talenat, inteligencija i kontekst vremena vode u dobrom pravcu Đorđa Stanojevića i njegovu angažovanost ka umetnosti slične provenijencije u čijem fokusu su čovek i priroda sa njenim ekološkim potencijalom.

 

Ljiljana Ćinkul (Politika, 9. April 2012.)