Priroda: Dovoljno je

Priroda=Umetnost

Značaj prirode narasta u dvadeset prvom veku. Ne radi se tu samo o njenom iskorištavanju i tehnološko-industrijskom potiskivanju, već o predlogu da čovek ponovo u njoj pronađe smisao, harmoniju i civilizacijsku svežinu. Prvi put otkako postoji svet suočeni smo sa takvim zagađenjem i oštećenjima planete (usled beskrupulozne ambicije za napretkom) da je i sam čovek došao pod veliki znak opstanka. Nestaju hektari i hektari šuma, umiru životinje, a nafta u mega-tonama uništava živi svet okeana… Svet postaje dekorisani pejzaž plastičnih kesa i plastičnog uma. Teza da će čovek uništiti prirodu sve se više pretvara u to da će on sam biti uništen. Zbog toga umetnost ima poseban značaj da skrene pogled savremenog čoveka isključivo sa urbane egzistencije i vrati ga zemlji, vazduhu, vodi… Niče peva: “O prijatelji, ostanite verni zemlji”. “Planine više nisu planine i reke više nisu reke”- veli jedna zen priča o prosvetljenju. Umetnost postaje prirodni gest probuđenja čoveka i potraga za kristalizovanjem nas samih.

Ako čovek uskoro ne pronađe prirodu, ona će vrlo brzo pronaći njega.

Izložba “Priroda i umetnost”  koju predstavljaju četrnaest umetnika, naznačuje stvarno postojanje Edenskog vrta, čija suština nije nestala, već je samo zapuštena.

Božidar Mandić